Da li bonusi smanjuju porez na dobit i kako se pravilno primenjuje najviša osnovica doprinosa?
Kako se bliže periodi kvartalnih i godišnjih evaluacija rezultata, jedno od najčešćih pitanja menadžmenta odnosi se na finansijsko nagrađivanje zaposlenih kroz strukturu 13. plate ili godišnjeg bonusa. Iako u poslovnoj praksi ovi termini zvuče kao posebne kategorije, domaće zakonodavstvo ih posmatra kroz striktan poresko-pravni okvir.
U ovom izdanju serijala Pitajte računovođu analiziramo zakonski osnov, poreske stope i uticaj ovih isplata na poreski bilans kompanije.
Zakonski status: Isplata po osnovu doprinosa radnom uspehu
Važeći Zakon o radu ne poznaje termin „13. plata“ kao obaveznu stavku. Prema članu 105. stav 1. i 3. Zakona o radu, pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, što eksplicitno obuhvata i zaradu po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.).
Iz ovoga proizilaze dve ključne pravne činjenice:
- Obaveza definisanja: Da bi poslodavac mogao zakonito da isplati 13. platu, ovaj stimulans mora biti predviđen opštim aktom (Kolektivnim ugovorom ili Pravilnikom o radu) ili samim Ugovorom o radu.
- Karakter redovne zarade: Poreski tretman ovih davanja je potpuno identičan redovnoj mesečnoj plati. Na njih se u potpunosti obračunavaju porezi i doprinosi.
Poreske stope i mehanizam obračuna (PPP-PD)
Prilikom isplate, iznos 13. plate se kumulira sa redovnom zaradom u mesecu isplate ili se podnosi odvojena poreska prijava na obrascu PPP-PD pod odgovarajućom šifrom vrste prihoda (ŠVP).
Obračun se vrši po standardnom modelu:
- Porez na zarade: 10% u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
- Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje: Ukupno 35,05% (od čega 19,9% na teret zaposlenog i 15,15% na teret poslodavca), u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Specifičnost: Najviša mesečna osnovica doprinosa
Za menadžment i visoko plaćene kadrove (poput IT sektora ili C-level pozicija), od izuzetne je važnosti primena člana 42. Zakona o doprinosima.
Ukoliko kumulativni iznos redovne plate i 13. plate u jednom mesecu pređe najvišu mesečnu osnovicu doprinosa, doprinosi za socijalno osiguranje se obračunavaju i plaćaju samo do limita te najviše osnovice. Na iznos koji prelazi limit, poslodavac ima obavezu da obračuna i plati samo porez od 10%, što ovu vrstu isplate čini poreski efikasnijom kod zaposlenih sa visokim primanjima.
Priznavanje rashoda u Poreskom bilansu
Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica, isplaćena 13. plata se u potpunosti priznaje kao rashod u poreskom bilansu poslodavca (shodno članu 9. stav 2. pomenutog zakona), pod uslovom da su porezi i doprinosi propisno obračunati i plaćeni. Na taj način, ova isplata direktno smanjuje oporezivu dobit kompanije na kraju poslovne godine.
Zaključak i preporuka za menadžment
S obzirom na to da u Srbiji ne postoje poreske olakšice niti neoporezivi iznosi za bonuse i 13. plate (za razliku od npr. jubilarnih nagrada ili novogodišnjih paketića za decu zaposlenih do zakonskog limita), savetujemo vam:
- Pre isplate, naložite računovodstvu da uradi bruto simulaciju kako biste znali tačan ukupan trošak (Bruto 2) za kompaniju.
- Razmotrite vreme isplate kako biste optimalno iskoristili efekat najviše mesečne osnovice doprinosa kod zaposlenih sa visokim platama.
Naš tim za korporativne finansije stoji vam na raspolaganju za izradu kalkulacija i optimalno strukturiranje paketa nagrađivanja.